OD SRCA SRCU

Među retkim umetničkim kolonijama koje su već opravdale svoje postojanje i koje još uvek imaju opravdanje za svoje trajanje, zapaženo i hvale vredno mesto zauzima  ona pod nazivom Na kanalu između dva mosta, koju organizuje Škola velikog srca ili zvanično Škola za osnovno i srednje obrazovanje Milan Petrović iz Novog Sada. Kolonija je počela sa radom u leto 1996, u zlo doba teških unutrašnjih kriza i nemilosrdnih spoljnih pritisaka,  skromno, bez prevelikih ambicija, pogotovo onih visokoparnihi estetičkih i stoga teško ostvarljivih. Upravo obrnuto, namera organizatora je bila da okupi sto više dobronamernih likovnih stvaralaca, onih koje pokreće pozitivna energija i koji su svesni, kako je to povodom prvog saziva Kolonije tačno zapazio Sava Stepanov, da svojim postupcima, svojim delima, svojim poetikama pružaju uvernje da je moguće, bar duhovno, prevazici sve nevolje  nesretnih devedesetih godina. Dakle, za organizatore je bilo važno da kroz Koloniju prođe što više likovnih stvaralaca i da oni ostave što više  radova,   od kojih ce najveći deo biti prodat na aukciji,  kako  bi se od dobijenih sredstava poboljsali uslovi za zivot i obrazovanje preko sedamsto đaka sa smetnjama u razvoju. Mudro je bilo što se istovremeno niz dobro probranih umetnickih dela zadržavao kao ukras za radne prostorije skole i jezgro buduće Galerije umetničkih dela Škole velikog srca.
Prema tome, ako je cilj što su ga organizatori Kolonije postavili bio sadržan u broju učesnika, naravno uz nastojanje da se okupljanjem akademski obrazovanih umetnika obezbedi visok estetički nivo  dobijenih radova, onda je on ubrzo ostvaren. O tome upečatljivo svedoče  podaci da su  posle rada prvog saziva Školi poklonjena  44 dela, posle drugog 96, treceg 151, cetvrtog 164 a petog, gle čuda, ravno 261 delo. Naravno,  bio je to prelomni trenutak u radu Kolonije. Aukcije su privukle pažnju šire javnosti za rad ove odista Škole velikog srca i za  organizatore narednih Kolonija imperativ je bio da kvantiet pređe u kavlitet.  Zamišljena Galerija koja bi postala ukras Škole velikog srca, u stvari njeno likovno srce, počela je jasno da se ocrtava, da biva  stvarnost. Tako je od šeste  do desete Likovne kolonije Na kanalu između dva mosta, u njoj po sazivu radilo oko  dvadeset odabranih umetnika, što znaci da su Školi i njenoj Galeriji ostajala godišnje  po četrdesetak više ili manje vrednih ostvarenja, uglavnom slika, akvarela i grafika, a katkad skulptura, keramika i umetničkih fotografija.
Dakle, u ovom času inventar Galarije koja je tu, pred nama,  broji preko dve stotine  radova  savremenih umetnika  kadrih da prođu gusto sito vremena i budu ostavština za budućnost i trajna građa za  istoriju umetnosti ovih prostora na razmeđi drugog i trećeg milenijuma.  Prema tome, deset godina posle, dileme ne moze da bude, rasuđivanje organizatora  je bilo ispravno. O tome više nego ubedljivo kazuje činjenica da se u Školi velikog srca, na kanalu izmedu dva mosta, sada čuvaju dela umetnika kakvi su: Živojin Miškov, Petar i Aranka Mojak,  Zdravko Mandić, Petar Ćurčić, Vera Zarić, Milan Stanojev, Živko Đak, Slobodan Knežević Abi, Milenko  Buiša,  Vojimir Dedeić, Zoran Jovanović , Dusan Todorović Dujac, Zvonko i Divna Tilić, Milorad Mihajlović Mića, Đorđe Beara, Steva Pavkov, Dijana Kožović, Pavle Miladinović, Visnja Petrović, Milan Solarov, Sava Halugin, Pal Dečov, Šandor Šlajf, Mujo Alagić, Marišan Dejana Deša, Ratko Šoć, Svetislav Šljukic, i tako redom,da ne pominjemo mlađe i najmlađe, sve  do nezaobilaznog organizatora i srdačnog domaćina Kolonije Miodraga Mije Miljkovića.
I, na kraju, kada se još zna,  da su im se na jubilarnoj desetoj Koloniji,  održanoj na pitoresknom Iriškom Vencu,  pridružili neki stari i dragi znalci poput  Dušana Đokića, Gige Đuragića Dile, Zorana Purića, Dimitrija Kolarevića i Nade Đurović Nedeljković, ali i oni koji su se tu prvi put našli kao: Leposava Milošević Sibinović, Svetislav Pešić Feđa, braća Vladimir i Aleksandar Saša Bogdanović, Slobodan Bata Nedeljković, Zoran Tešanović, Ljubisav Milunović, Zoran Bulatović, Milica Denković, Radinka Gardinovački, Goran Knežević, Milan Jovović, Dragana Vidicki i Slavko Ferlan, onda se može zaključiti da se u Školi velikog srca već stekla jedna prestižna Galerija od nesumnjivog značaja za istoriju savremenog likovnog stvaralaštva u Srbiji. Odnosno,  sme se bez kolebanja i straha od preterivanja istaći da su organizatori Likovne kolonije Na kanalu između dva mosta bili u pravu kada su odlučili da se na svoj način odupru rastućim nevoljama i da  istodobno doprinesu duhovnom preživljavanju i preporodu svoje mnogočime ugrožene sredine.

Nikola Kusovac